Zašto je važna boja kose?

Pojam lepote ozbiljno se menjao kroz vreme, ali je nekako lepa kosa ostala njen najvažniji element. Valjda se zbog toga svaka žena oseća lepšom, urednijom i sigurnijom u sebe kad izađe iz frizerskog salona sa sveže ofarbanom kosom i frizurom.

Saznaj zanimljive detalje zašto je važna boja kose bila nekada, ali i sada.

Kratka kosa je praktična za održavanje, a duga je oduvek bila simbol ženstvenosti. Međutim, postoje i drugi razlozi za nošenje duge kose. To najbolje znaju severno-američki Indijanci.

Oni tvrde da je kosa zapravo produžetak šestog čula, intuicije. Američka vojska je sprovela istraživanja koja to i potvrđuju. Indijanci koje je američka vojska u ratnim pohodima angažovala kao izviđače, mogli su da osete dolazak neprijateljskih vojnika kilometrima daleko. Međutim, kada su im odsekli kosu, potpuno su izgubili taj osećaj.

Ti verovatno nisi izviđač, pa ti nije neophodna duga kosa iz tih razloga, ali je lepo imati dugu negovanu kosu. I mora se priznati da na dugoj kosi boja više dolazi do izražaja.

Pojam lepote menjao se kroz vreme, a u tom okviru menjala se i poželjna dužina kose. Ali ono što se nije menjalo je želja da se spreči ili makar uspori starenje. Niko ne želi da ostari i javno pokaže gubitak životne snage. Jedan od prvih znakova starenja jeste seda kosa. U početku brojimo sede vlasi, kasnije pramenove, a na posletku tražimo po koju vlas koja nije bela. Upravo ta želja da se dugo ostane mlad, pa makar i skrivanjem sede kose doprinela je nastanku farbi za kosu.

Neko želi da bude mlađi, a neko malo stariji, a farbe za kosu omogućavaju i to. 🙂

Koliko god mislili da su farbe za kosu proizvod modernog doba, varamo se. Postoje dokazi da su još 1500-tih godina pre nove ere drevni Egipćani bojili kosu kako u intenzivno crnu, tako i u nijanse crvene boje i to koristeći kanu, kamilicu i indigo. Zbog toga se ove biljke smatraju najstarijim poznatim farbama za kosu.

I Stari Rimljani i Grci su takođe koristili prirodne metode farbanja kose, mada im se omakla i po koja toksična varijanta koja naravno nije našla širu primenu.

Nešto su se motivi farbanja kose menjali, ali se ovaj trend nastavio kroz vreme, što potvrđuju otkrića arheologa na teritoriji današnje Danske. Potvrđeno je da su i Gali, kao i Saksonci bojili kosu iz različitih razloga. Nekada je to bilo samo da bi zastrašili neprijatelja.

U Srednjem veku u Evropi crvenkasta kosa smatrana je đavolskom, pa su osobe sa prirodno ovakvom bojom kose često optuživane za veštičarenje. Ovo je trajalo sve dok kraljica Elizabeta I nije stupila na presto i javno otkrila svoje crvenkaste pramenove i tako učinila i ovu boju kose prihvatljivom.

Bojenje kose nije samo način da se uspori starenje, nego je u određenim periodima bilo i statusni simbol, simbol pripadanja određenoj klasi ili grupi ljudi.

Čovek je uvek šetao od krajnosti do krajnosti, pa je tako u vreme francuskog kralja Luja 16. potpuno bela kosa kao i izuzetno svetao, skoro beli ten bila simbol čistote i pripadanja visokom staležu.

1800-tih godina naše ere, naučnik Vilijam Henri Perkin (William Henry Perkin) slučajno je otkrio supstancu koja je postala prva veštački stvorena farba za kosu. Tada zvanično počinje razvoj modernih farbi za kosu.

Mnoge štetne hemijske supstance postale su redovni sastojci farbi za kosu, poput amonijaka i hidrogena, a poznato je da one ozbiljno oštećuju našu kosu. Međutim, želja dama da budu lepe i mladolike bila je jača od bojazni da će se narušiti zdravlje kose. Tako danas možemo sresti bake sa uništenim korenovima kose, retkom i slabom kosom kao dokaz dugotrajnog uništavanja bojenjem lošim farbama.

Ipak, farbe su donele i slobodu izbora, odnosno mogućnost slobodnijeg isticanja ličnog identiteta.

Danas možemo reći da tržištem sveta dominiraju veštačke boje za kosu, ali je sve prisutniji trend povratka prirodi i prirodnim sredstvima koja ne oštećuju našu kosu.

Kana, farba koju su koristili faraoni, doživljava svoju renesansu u 21. veku, ali ništa više nije kao što je bilo, pa tako ni kana. Od dve osnovne boje razvijena je paleta različitih nijansi za isticanje različitih karaktera modernih dama, ali i gospode. 🙂

Kana (lat. Lawsonia inermis) je biljka poreklom sa arabijskog poluostrva, čiji se listovi suše i melju u fini prah koji se onda koristi za farbanje kose, obrva, trepavica, ali i ukrašavanje tela (npr. u Indiji). Postoji crna kana koja daje intenzivno crnu boju i tzv. neutralna kana koja daje crvenkaste nijanse.

Kana je dobra za kosu jer je ne oštećuje, pa se posebno preporučuje mladim osobama koje tek počinju eksperimentisanje sa bojom kose. Kana ne samo da farba kosu, nego je dubinski hrani. Od nje kosa postaje lepa i sjajna.

Mogu se čuti komentari da kana ima poseban miris koji nije svima prijatan, što je tačno, ali kakav miris imaju veštačke boje za kosu na bazi amonijaka? Misli o zdravlju tvoje kose. Ona se ne obnavlja kao koža, pa zahteva više nege iako često više brinemo o našoj koži, nego o kosi.

Pored obične kane u prahu, danas imamo na raspolaganju i široku paletu krema za kosu proizvedenih na bazi kane. One ne sadrže amonijak i oksidanse, a lako se nanose na kosu – direktno iz tube. Uz kućno druženje sa drugaricama možete jedna drugoj brzo i lako ofarbati kosu uz kafu i kolače ili ćeš ovaj posao prepustiti vašoj najboljoj frizerki dok ti uživaš u frizerskom salonu. Izbor je na tebi.

Kreme za kosu na bazi kane dostupne su u 24 nijanse, pa možeš menjati svoju boju kose bez bojazni da ćeš je farbanjem oštetiti. Boje su postojane, pa si mirna od 6 do 8 pranja kose do narednog farbanja.

Bez obzira da li ti je kosa kratka ili dugačka, ne zaboravi da je lepa kosa možda najvažniji činilac tvoje lepote. Uvek je bilo važno kakve je bojea, a danas boja kose ima najveću ulogu u isticanju tvog karaktera.

Nove kreme za kosu na bazi kane odličan su izbor za postizanje prirodnih nijansi od sasvim svetlih do duboke crne. Igraj se bojama i nijansama i otkrij koja ti najbolje stoji, koja ističe tvoje lice i boju očiju, a koja tvoju unutrašnju lepotu.

Učini sebe privlačnijom i samopouzdanijom čuvajući zdravlje svoje kose!